Fića menja pogled na svet

UncategorizedNo Comments

You Are Here:Fića menja pogled na svet

Prvo jutro nakon povratka iz Niša, desilo mi se to da sam podigla roletnu, pogledala kroz prozor, videla žutog Fiću parkiranog u dvorištu i poskočila unazad od iznenađenja.

I danas mi se dešava da odem do garaže, otvorim vrata, provirim unutra da vidim da li je tu stvarno moj Fića, i produžim dalje svojim poslom.

Reakcije ljudi oko mene, a i mojih kućnih ljubimaca, bile su slične.

– Šta ti je bre to?
– Pa… Fića…
– Pa čije je to? Odakle ti to?
– Pa kupila, šta odakle mi!
– KUPILA SI FIĆU?!

Mogu slobodno da kažem da sam kupila recept za sreću, i da uvek mogu da uzmem dozu kada mi je potrebna.
U Fići je apsolutno nemoguće biti neraspoložen.
Nije bitno da li je napolju sunce, sneg ili kiša i da li su ljudi okolo namrgođeni, Čips se vozi s osmehom, u njega ljudi ulaze nasmejani, i isto tako i izlaze iz njega.
Doduše, uz malo poteškoća, pošto retko ko zna kako mu se iznutra otvaraju vrata.


Mala žuta pojava na ulicama Beograda još nikoga do sada nije ostavila ravnodušnim.
Stariji ljudi, mladi ljudi, deca – svi u njega upiru prstom, za njim se okreću, propuštaju ga da skrene, mašu sa autobuskih stanica, a drugi vozači obavezno otvore prozore na svojim kolima dok stojimo na semaforu da razmene po koju reč.
Teretana mi ne treba, svakih 10ak minuta vrteti ručicu za prozor je vežba za sebe.

Pumpa na Trošarini je njegovo omiljeno mesto za utoliti žeđ, a naša prva poseta “šanku” zauvek će ostati upamćena od strane nekolicine radnika, a i mene.

– Dobar dan! Hmmmmm, benzin, pun, samo da vidim… Gde mu je… Hm.

Nikada neću zaboraviti momenat kad sam shvatila da nemam pojma gde se nalazi Fićin rezervoar kao ni kuda benzin uopšte dolazi do tog rezervoara.

– Jao, Fića! Što je sladak. Nego… Vi ne znate gde mu se sipa gorivo?
– Zapravo… ne. Tek sam ga kupila i za sada znam samo to da se kreće na 4 točka i da je žute boje.
U ovom momentu lice mi je verovatno prešlo u crveno-bordo boju.

– Aha. Pa ‘ajde da vidimo… Pošto ne znam ni ja.

Pomislih kako nikada u životu nisam doživela neprijatnija 2 minuta i da se nikada više od sramote neću pojaviti na toj pumpi, a sada se uvek toga setim s osmehom na licu.

– Čekajte samo da pozovem kolegu, on će to znati.

Pojavljuje se čovek srednjih godina, smeje se, ne može da veruje šta čuje i vidi.
Otvori haubu, skide poklopčić sa rezervoara i ostatak posla prepusti mlađem kolegi.

-Je l’ na prodaju?
– Nije… Tek sam ga kupila i zato se sad ovako blamiram pred vama.
– Taman posla, sad eto znate, sve ćete to vi sami sledeći put… ‘Ajd dođite nam opet!
– Hvala…

Kako sam uopšte uspela da nikada ne proverim gde je Fićin rezervoar, ostaće zauvek misterija za mene.
Sela sam za volan, uhvatila se za glavu i odmaglila sa pumpe.

Zaputili smo se kod Mareta u Zemun, na prvi pregled i upoznavanje.
Opisan kao čovek koji može da popravi apsolutno sve, bivši vlasnik belog Fiće i neko ko je Mladenovog Fiću više puta dizao iz (polu)mrtvih, bio je logičan prvi izbor za Čipsovog (budućeg) majstora.

Sakrivena, ušuškana na samoj litici na obali Dunava, iza zamka od kamena nalazi se Maretova garaža.
Na travi u dvorištu spava stari crveni Ford Escort, a u garaži kroz restauraciju prolazi Mini.

– Lep Fića, lep… ‘ajde da mu vidimo motor, proverimo ulje i antifriz… Treba da mu promeniš kaiševe…
– Kakvo ti je to bre rende, odakle si to izvadio?!
– To je filter za vazduh.
– Aha… ali odakle si to izvadio?
– Evo, odavde, sad sam ti ga stavio na zimski mod…
– Kakav sad zimski mod? Čekaj, šališ se, ili…?
– Ne, kad se ovako okrene, vidiš, to ti je za zimu… A obrnuto je za leto…
– Teško meni, u šta se uvalih.
– Auuu, pa tebi je ovaj trap totalno raskliman, vidiš ovaj točak, e to tako ne sme da se pomera kad ga cimam…
– Čekaj, hoćeš da kažeš da će mi otpasti točak sa auta??
– Pa neće ti otpasti točak, ali… Dođi ti da mi sredimo taj trap što pre.
– …

Tog dana naučila sam gde se mom Fići sipa gorivo, u koji položaj treba da se namesti rende do proleća, da će mi možda otpasti prednji levi točak , da fabrički ta serija nema sva 4 migavca i da mi brisači ne služe baš ničemu, sem za ukras, jer treba da se zategnu.
Kao i to da u proseku za 3 minuta grejanje podiže temperaturu u kabini na 60 stepeni celzijusovih, pa makar napolju bilo -60.

U povratku kući iz Zemuna u Glavnoj ulici me je zaustavio saobraćajac, koji je pomagao da se koliko-toliko reguliše saobraćaj na dom delu ulice jer je pukla neka cev i radnici su pokušavali da zaustave tu vodu i srede havariju.

– Dobro veče, izvinite, ja samo da vam kažem, mnooooogo vam je lep Fića! Je l’ na prodaju??
– Pa, hvala, nije, nije, tek sam ga kupila i neću ga prodavati…
– Jao, što je sladak, e, dođi ovamo da vidiš Fiću, pa još dama vozi!

Prišlo onih pet radnika, gledaju Fiću, iza njih gejzir iz one cevi izlazi, ljudi igraju vaterpolo na pešačkom, svima lepo.
– Super ti je Fića, nismo ga ranije viđali ovde po Zemunu, a jesi ti iz Pirota?
– Ma ne, to je samo njegova bivša adresa, pa…
– Pa hajte, onda, samo pažljivo ovde, ima vode svuda, vidite… Prijatno!
– Doviđenja…

Ni jedan izlazak u grad Fićom nije običan izlazak u grad.

Jer, kako reče moj burazer pre koju nedelju kad smo se vozili po Novom Beogradu “Pogledaj ovog tipa na trotoaru, ali pogledaj taj ISKRENI osmeh koji je sad imao…”

Inače, u Glavnoj je i dalje poplava.
Nikad do kraja nisu popravili tu cev…

About the author:

Čipsov fotograf, bloger, perač, finansijer i mama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Top