Chips the Fica

Chips the Fica

Fića koji je bio drvo

U naš život se, nedavno, može se reći iznenada, uselio još jedan Fića. Gotovo tiho i neprimetno, onako kako je i do sada posmatrao nebrojeno mnogo prolaznika i njihovih automobila sa svog malog parkinga, tik pored mladog platana, u samom srcu Beograda. U danima dok Čips još uvek spava svoj zimski san u limarskoj radionici i obuva novu, lepšu obuću, greje se na peć na drva i biva pažen u društvu najnovijih BMW džipova i

Fiće služe da se druže

Sunčani subotnji dani u oktobru stvoreni su za vožnju sa otvorenim leptir prozorima. Isto tako, vikendi služe za nadoknađivanje izgubljenog sa prijateljima i članovima porodice; za sastanke, ispijanje popodnevnih kafa, krađu plavog neba pred vratima zime i hladnog vremena, kolače, obalu Dunava, gužvu na trgovima. Dobro poznati zvuk motora iz male žute pozadine za kojim se svi okreću ispunio je uske ulice i skakutao između starih fasada u centru Novog Sada tačno u podne. Čekali

Mini Čips spaja svetove

Dospeo je u moje ruke u maloj kartonskoj kutiji, sa mašnom na vrhu, 9. juna 2015. za moj 23. rođendan. Upitana od strane mojih najbližih drugara šta želim za rođendan, svaki put bih im ponovila istu stvar – kupite mi crvenog “Fiću”! Ne znam šta želim da mi kupite, ali pošto mi je Fića jedina želja trenutno, eto to ću vam odgovoriti svaki put. A vi se snađite. Bez Fiće mi ne dolazite. I tako

Tajno skrovište na obali Dunava

Postoji mesto na koje je Čips rado i često odlazio. To mesto zaslužuje da se o njemu napiše knjižica, ili da se uvrsti u jednu od znamenitosti Zemuna. Međutim, onda ne bi bilo toliko tajno i posebno, zar ne…? Za sada ćemo početi ovako – skromno, ne toliko upadljivo. Baš kao što smo započeli celu ovu našu priču na četiri točka i dvadesetak konja… Tridesetak kilometara od Avale, sa druge strane mutne Save, a na

Top