Veliki put za mali auto – Part II

UncategorizedNo Comments

You Are Here:Veliki put za mali auto – Part II

Taj majušni delić vremena kom sam ja pokušavala da okrenem kazaljke unazad delovao je kao sve samo ne kao delić.
Činilo se da nikada neće biti završen.
Gledati svoj auto u delovima nije bio lak zadatak, pogotovo jer sam tako nešto gledala prvi put i bilo mi je prosto neverovatno da će se od toga sklopiti ono što je Čips danas.

Ipak, nakon što su svi novi delovi došli na svoje mesto a on bio spušten na sva 4 i zaličio na auto, sve je nekako postalo lakše.

Za vreme trajanja limarskih radova posvetila sam se enterijeru i pronalaženju ukrasnih delova.
Obnavljanje sedišta bio je prvi na listi zadataka koje sam morala da obavim, ujedno i najveći.
Crveni pepito bio je zaštitni znak Specijala za koji nisam želela da uskratim Čipsa osim ako nije bilo apsolutno i potpuno nemoguće pronaći taj dezen.

Njegova sedišta bila su više nego dobro očuvana – gotovo neverovatno;
Vidljiva su bila svega tri oštećenja – pocepani materijal na vozačevom sedištu sa strane na kojoj se ulazi i izlazi iz auta, jedna manja rupa na suvozačevom i eko koža je bila zasečena nečim oštrim na jednoj od ivica.

Kao što je napisano u prvom postu koji sam ikada napisala na Čipsovom blogu, sedišta su bila sakrivena ispod starih, otrcanih sivih presvlaka, koje su na njih navučene verovatno čim je auto kupljen.
One su bile izlizane na istim mestima gde su bila oštećenja na pepitu a tokom vremena su se ukrutile i praktično pretvorile u prašinu.
Skidanje je bilo otežano činjenicom da su bila vezana u čvorove ispod sedišta, između federa, te je sve moralo biti sečeno makazama.
Uz veliki oblak prašine skinute su i otkrivena su prelepa originalna sedišta u zavidnom stanju.

Dugo je u vazduhu “visilo” pitanje šta sa njima uraditi.
Da li ih popraviti zakrpama u istom dezenu? Da li ih popraviti nekim zakrpama totalno druge boje, koje bi se napravile da budu kao “fora”?
Da li presvući samo prednja sedišta a zadnja ostaviti u izvornom stanju?
Bilo je potrebno napraviti par koraka pre ovakve odluke, bez preskakanja.

Pre svega, rešila sam da sedišta pošaljem na dubinsko pranje, sa misijom da vidimo šta će se desiti – da li će se sedišta prosto raspasti, da li će ipak preživeti pranje, i kako će izgledati nakon pranja.
Da li je pepitu bilo spasa od žutila koje je dobio vremenom i od par manjih fleka, ili je ipak bio zreo za promenu.
Ako je zreo za promenu – u koji materijal presvući sedišta?

Rezultat dubinskog pranja sedišta bio je…
Pa, reći ćemo nevidljiv.
Naravno ne krivicom ljudi koji su mi i više nego brzo i rado izašli u susret i mnogo im hvala na tome, već krivicom decenija koje su ostavile tragove neizbrisive bilo kakvim hemikalijama i vodom.
Pepito je i dalje bio izrazito požuteo a određene fleke od ko zna čega pomešane sa flekama od sunca nisu mogle biti skinute baš nikako.
S druge strane, sedišta su se odlično držala i podnosila sve muke na koje smo ih stavljali – što je bio dobar znak.

Zbog toga što sam smatrala da nema puno smisla vraćati stara sedišta u auto koji će biti “nov”, rešila sam da uradim sve što je u mojoj moći da učinim da ponovo imaju svoj stari (novi) sjaj, baš onakva kakva treba da budu.

Potraga za pepitom ujedno je bila i najstresniji deo moje potrage za delovima – prosto ga nije bilo nigde.

Dok, jednog dana nisam uspela da na sajtu prodavnice Derma u Beogradu pronađem nešto što je jako ličilo na ono za čime sam tragala.
Puna nade, otišla sam pravo u radnju da naručim 5 metara materijala.
Dočekao me je ljubazni prodavac koji je bio pomalo zbunjen mojim pitanjem da li imaju na stanju taj određeni materijal.
Kratko je pogledao na neki spisak i rekao da nažalost nemaju.
Tu dolazi onaj deo gde ja kažem “ali, imate i sliku na sajtu…” i onaj gde on kaže “izvinjavam se, to se ne ažurira baš često”.
Zamalo da se zahvalim, okrenem i izađem, kada je naišao stariji gospodin zaposlen u radnji i pitao me da li sam tražila “crveni Pepi” i za šta mi treba. Objasnih mu da mi treba za sedišta za Fiću i pokazah slike, na šta mu se lice ozarilo i zamolio me je da sačekam par minuta, dok ode do skladita na spratu i potraži jedan stariji katalog.

Ubrzo se zaista i vratio, noseći u ruci hrpicu uzoraka materijala, na čijem samom vrhu se nalazio crveni “Pepi 101”.
Reče, nemaju trenutno u radnji ali poručuju iz Slovenije i može da bude kod mene za jedno 5 dana.
Mojoj radosti, lako je zamisliti, nije bilo kraja.
Sve što je bilo potrebno je ostavljanje broja telefona i avansa u željenom iznosu.
Par dana nakon toga, rolna pepita zaista je bila kod mene.
Cena za 5 metara materijala je oko 100e.

Jedan pravi damski auto

U međuvremenu, nabavljen je i crni tepih iz jednog dela, krojen za Fiću, po ceni od 90e.
Tepih je već imao iskrojene otvore za menjač, sauh i ručnu kao i dva gumena dela na delu gde se drže noge kod vozača i suvozača.
Crne patosnice napravljene su naknadno, skrojene baš za Fiću, u radnji u TC Piramida na Novom Beogradu.
Patosnice se dobijaju istog dana, po želji imaju ili nemaju gumu na gornjem delu, a za Fiću su samo prednje koštale 2400 dinara.

Instrument tabla je sačuvana originalna, prefarbana crnim sprejem kojim je osvežena i srednja plastika kod menjača.

Dok je sve ovo završavano, i sam auto dobijao je svoj oblik i stigao je kod farbara na finalni deo radova na karoseriji.

Njega je pre svega valjalo zaštititi, jer to iz nekog razloga nije bilo urađeno nakon završetka limarskih radova.
Prvo je spasen od korozije koja je počela da uzima danak zbog gorepomenutih propusta a zatim su stvari krenule da se odvijaju svojim tokom.

U međuvremenu, tokom farbanja, volan je poslat na presvlačenje u kožu a počelo je da se razmatra i koja će biti sudbina originalnog neba, koje je na sebi imalo par rupa.

Donešena je jednoglasna odluka da se celo nebo zameni nakon farbanja, materijalom što sličnijim originalnom, kao i da se presvuku suncobrani, obnovi zadnja polica i naprave nove prekrivke od eko kože za delove iza i pored zadnje klupe.

Ubrzo je došlo na red farbanje, gde se konačno moglo naslutiti kakav će sjaj dobiti ovaj mališa koji je prešao dug put u mesecima iza njega.

Žumance, ti li ste?

Zadržana je njegova tzv. “poštarska” boja.
Ono što je mnoge zanimalo nakon farbanja jeste šifra boje.
Evo podataka:
Boja je Fiat 208 SR, dotonirana u odnosu na 208 recepturu.
Proizvođač baze je Nexa, lak PPG D880 sa D803 ucvršćivačem.
Filer PPG D8022, git PPG A730, razređivač Max Meyer 4305.

U međuvremenu kupljene su sve nove gumice, žabice, ukrasne lajsne, kederi i stavljena je nova šoferka.
Niklovani delovi su ispolirani.

  • Savet za poseban oprez:
  • Nove rozetne farova odn. rozetne pravljene od strane male privrede koje se mogu naći na nekim sajtovima i oglasima NE odgovaraju farovima.
    Koliko god da se šrafovi utegnu, između fara i rozetni zjape rupe sa obe strane jer su dimenzije rozetni neodgovarajuće. Lično nisam morala da menjam svoje rozetne već samo da ih prepoliram, ali sam na Čipsu isprobala te nove, iz male privrede, da vidim kako se uklapaju – i ne uklapaju se.

    Felne su ispeskirane i prefarbane.
    Ratkapne su kupljene sa oglasa, nove.
    Gume Kama 135/80/12 se mogu pronaći za 70 eura par.

    Sedišta su potpuno obnovljena, sa novim sunđerom, eko-kožom i pepitom.
    Prednji i zadnji tapaciri su takođe napravljeni novi.
    Zadnji su zadržali svoju originalnu podelu skaja i pepita dok su prednji, koji su kad sam kupila auto bili potpuno crni, podeljeni u 3 dela u kombinaciji i dodati su im džepovi.

    Još jedan od problema koji su se često javljali i ponavljali bilo je pucanje gume oko menjača.
    Nije postojala mogućnost da se kupi nova, sve su uglavnom bile krte, pregažene vremenom i pucale su prilikom menjanja brzina. Zbog toga sam rešila da i tu spas pronađem u koži, koristeći crnu boju sa crvenim koncem da ne bi odskakala od enterijera.
    Za sve fenomenalne detalje mog enterijera tog tipa zaslužna je radionica Panamera .

    Volan je potpuno promenio izgled čitavog enterijera, a užitak u vožnji još je veći zbog same teksture.

    Za sam kraj, jedno mesec dana nakon farbanja, Čips je odvežen na poliranje i stavljena mu je keramička zaštita.
    Za ovo su zaslužni drugari iz Garage 73, kojima nema ravnih u tom poslu.
    Keramika i poliranje bi se trebali ponoviti za godinu dana, a postoji i paket koji ponavljanje odlaže za još godinu dana.
    Obzirom na to da se Čips neće konstantno voziti i izlaziti zimi, nije bilo potrebno raditi dvogodišnju zaštitu, već ćemo čitav proces ponoviti sledeće godine.

    Kućni Fića

    Trenutno gospodin žuti uživa u pažnji slučajnih prolaznika i nama bliskih ljudi, vozi se po gradu svakog iole lepog i suvog dana, vozi turiste po Beogradu, druži se na skupovima, išao je u Kragujevac na jubilarni skup ZFC-a u pratnji gomile Jugića, prodaje svoje majice, snima reklame, slika se za plakate za koncerte, prevozi kupljene rođendanske poklone i između svega toga zajebava.
    Svaki put izmisli nešto novo – nema ponavljanja, da nam ne bi bilo dosadno.
    Pritom mislim i da je ljut na mene, iako ne mogu da dokučim zbog čega.
    Ulubio je sam svoja vrata i pokušao da me ubije tako što je popustio ručnu i krenuo nizbrdo dok sam ja naglavačke usisavala tepih ispod sedišta.
    Kako sam ga uhvatila – bolje da se ne trudim da objašnjavam.
    Dok provalim šta mu je, valjda ću živu glavu izvući…
    a nadam se da ću i to malo ulubljenje izvući jer mi ne da mira kad hoću da spavam.

    Vidimo se na ulicama!

    Čips the Fića

    “Hvala” je mala reč za sve, ali jedno veliko Hvala:

    Nikoli
    Dekiju
    Miši
    Bobi
    Zeki
    Vuku i Dariu
    Pekiju
    Tomi

    About the author:

    Čipsov fotograf, bloger, perač, finansijer i mama.

    Leave a Reply

    Your email address will not be published. Required fields are marked *

    Top