Kratka priča o branicima

UncategorizedNo Comments

You Are Here:Kratka priča o branicima

Svi malo bolji poznavaoci života i dela Čipsovog znaće da je on Specijal iz ’78, a svi malo bolji poznavaoci Zastave 750 isto tako znaće da ovo nisu originalni specijalovi branici.

Da, ja bih najviše volela da sam uspela pronaći originalne branike u dobrom stanju, kao i većinu drugih delova, ali to se do sada nije dogodilo.
Njegovi originalni branici skinuti su i poklonjeni jednom nama jako dragom Fići kom su bili potrebni više nego njemu u tom momentu, i on ih i dalje u zdravlju nosi.

Neretko se postavlja pitanje zašto sam na njega tako lepo restauriranog stavila branike sa rupama na sva 4 bubrega i dve manje napred, koje su nekada držale tablicu, kad se već ni na čemu drugom nije štedelo da bi bilo kao novo.
Nikada me nije mrzelo da objasnim zbog čega, a evo i napismeno za one koji ne znaju.

Na leto 2017., u najlepše doba kada se Fića mogao voziti, ja sam bila na drugoj strani sveta, na karipskim ostrvima, povremeno pišući blog koji je sada preseljen na zvanični sajt i fotografišući malog žutog Fiću oko sveta kad god sam mogla ugrabiti slobodan trenutak, dok je Čips bio kod kuće i u sigurnim rukama, šrvćkajući se povremeno po skupovima, relijima i slično.
Suvišno je spominjati kolika je to kriza bila.

Na plaži na Barbadosu

U to neko vreme, u jeku sezone i najvećem obimu posla, meni majka javlja kako je sa svojom kumom otišla na malo proputovanje kroz Hrvatsku i Bosnu.
Posle ko zna koliko godina, uspeli su da je ubede da poseti svoje rodno selo, koje je, srušeno gotovo do temelja onih nekih crnih godina, ostalo napušteno i zarobljeno u vremenu i rastinju koje buja u nedostatku prisustva ljudi.
Gledam slike koje mi šalje – goli zidovi, putevi zasuti kamenjem i ciglama, stare tarabe i pokoji grafit tu i tamo svedoče o bezumnim užasima koji su se odigravali i o zubu vremena koje ne štedi nikoga i dodatno naglašava besmisao svega.

Prošlo je kako je prošlo – s puno pomešanih emocija, ali moglo bi se reći, u neku ruku lekovitih.
Međutim, njihovo najveće zadovoljstvo nije proisteklo ni iz čega navedenog, čini se.
Tokom šetnje oko zapuštenog dvorišta obraslog žbunjem i drvećem, u kom su nekada živela neka poznata i draga lica a sada samo sećanja, moja majka je ugledala nešto naizgled neverovatno, kao fatamorganu – novih, rđom nezahvaćenih, udarcima neoštećenih, na zid kuće naslonjenih par branika za Fiću.
Bez preteranog oklevanja, misija spašavanja branika je započeta provlačenjem kroz silno žbunje i korov (jesu nam beše naše mame govorile da ne idemo u visoku travu jer ima zmija?) i završila se uspešno, pakovanjem istih u auto, u koji su, srećom, mogli da stanu, taman u gepek pa do prednjih sedišta.
Tako je troje odraslih ljudi krenulo dalje na proputovanje kroz dve države, da bi se vratili kući u treću, sa sve dragocenim tovarom, koji je uključivao i dve ratkapne pronađene u blizini.
Malo je reći da su carinici i narodni milicioneri na sve strane bili zbunjeni, uz obavezno pitanje “a šta vam je to? Pa gde ćete s tim?”

Za Beograd…
Za Čipsa.

Madr in ekšn

Tako smo na poklon od onih koji razumeju veličinu i značaj istog, dobili ove branike.
Zato ih poliramo i čuvamo od korozije i ne menjamo iako imaju rupice za maglenke i iako nisu originalni – Oni su još jedan deo koji ima svoju priču i koji je, ako ništa drugo, tema za zanimljiv razgovor koji se povede nakon postavljanja pitanja branika.

About the author:

Čipsov fotograf, bloger, perač, finansijer i mama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Top